::Extreme Summit Team - EVEREST 2007::

Zašto je Marko odustao? Pogledajte njegov kratak dnevnik o završnom usponu ovde >>

-30.05.2007.

Ekspedicija Everest 2007 je konačno došla kući. Evo nekoliko slika sa svečanog dočeka na aerodromu Nikola Tesla.

-27.05.2007.

Organizacija dočeka je počela. Vođa ekspedicije, Dragan Jaćimović, javio se iz Katmandua i potvrdio da ekspedicija treba da sleti na aerodrom Nikola Tesla 30.05.2007. u 19.20h Olimpikovim letom iz Atine. Pozivamo sve vas koji ste ova prethodna dva meseca bili uz ekspediciju, da zajedno dočekamo na aerodromu ove sjajne ljude koji su nam priredili mnogo radosti i učinili nas ponosnim.

-27.05.2007.

Već dva dana pokušavam da proverim opremu koja je stigla sa planine.
Drugi problem je još veći. Ne znamo kada ćemo kući. Pokušavam da promenim avio karte, ali to ovde krajem maja jako teško ide. Danas sam sedeo u Quatar airways-u nekoliko sati, moleći da nam izadju u susret. Izgleda da nam je jedina opcija da u dve odvojene grupe dodjemo do Atine, a onda 30.05 večernjim letom svi zajedno za Beograd. To je za sada jedino izvesno.
Večeras treba da mi potvrde definitivno ovu varijantu.
Našli smo ne CS2 vec CS3 Photoshop! Šaljemo vam još nešto fotki, ali smo se napatili dok smo ih poslali.
Sinoć smo sa našim šerpasima , pomoćnim osobljem i prijateljima proslavili uspon na Mt. Everest.
Posle toliko napora treba sebi dati oduška. Svaku pobedu u životu moraš proslaviti jer time stvaraš u sebi uslove za nove pobede.

Nove fotografije su postavljene uz odgovarajuće izveštaje i u galeriji.

Vodja ekspedicije
Dragan Jaćimović

-25.05.2007.

Sigosmo nekako u Kathmandu. Na ulasku u grad blokiran put, zapaljene gume gore na sve strane, mladi ljudi uzvikuju nekakve parole, a mi se nerviramo jer smo umorni i hteli bi što pre pod tuš. Trebalo nam je oko tri sata da se probijemo do našeg hotela. Dobro smo prošli.

Saznajem da je moj Iswari nekako uspeo da promeni šest karata za 28. maj. Sutra je neradni dan, a prekosutra u nedelju se radi i probaćemo da preostale tri karte promenimo za isti let. Lakše je popeti Everest nego krajem maja promeniti karte na avionima koji lete iz Kathmandua! Ali šta ćeš, nama se žuri kući...

Marko i ja smo pred večeru otišli do mog brice Deepak-a da se obrijemo i ošišamo. Sada je jedino Petar ostao kao Robinson Kruso.

Kaže, hoće da se vrati kući kao pravi alpinista!

Glavobolje nam zadaje format u kojem je Petar pravio fotke od svitanja do vrha Everesta. To je RAV format, a NEF ekstenzija.

Hteo čovek da pravi fotke od 15Mb, a sada ne možemo da ih otvorimo niti da ih pretvorimo u JPEG!!

Ovde je teško naći softver poteban za to, a pogotovu što je slikao sa aparatom Nikon D200.

Noćas tražimo Adobe Photoshop CS2 i drajvere neophodne da bi sve to radilo. Valjda će do sutra sve biti OK.

Vodja ekpedicije

Dragan Jaćimović

-23.05.2007

Konačno jedna prospavana noć. U BC (5200m) spavali smo kao topovi.

Posle doručka morao sam do Oficira za vezu, kako bi regulisao dugovanja za ekstra Yakove i uzeo sertifikate za one koji su popeli Mt.Everest. Dogovorili smo se da sutra u 10.00 on pošalje džipove za prevoz do Zangmua (2700m).

Sve je u redu, a poslaće nam i jedan kamion za opremu. Što se tiče fotki, i dalje smo u kvaru sa tehnikom, ali tu su komšije pa smo nekako poslali od njih.

Ovo je prvi deo fotografija (do svitanja), a drugi od Second step-a do vrha i nazad poslaćemo prekosutra uz jedan video clip. Slike su postavljene uz odgovarajuće izveštaje sa uspona i u galeriju.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-22.05.2007.

Svi članovi ekspedicije su sinoć stigli u ABC (6400m).

Ostali smo do posle ponoći pričajucći anegdote sa uspona.

Kako je sada lepo smejati se sopstvenim mukama i greškama, kada si na sigurnom i kada nemaš nikakve posledice posle osvajanja najvišeg vrha na svetu.

Bilo je sinoć i suza u BC-u, grljenja, čestitanja i smejanja... Sve odjednom.

Danas se spuštamo u BC (5200m) i ceo dan bićemo na putu.

Juče su nam Yakovi u ABC-u pokidali kablove od solarnih panela, tako da ne možemo da vam pošaljemo fotografije i video clip sa vrha.

U BC imamo rezervni komplet, tako da ćemo sutra pokušati da sve to pošaljemo na našu web adresu.

Izvinjavamo se zbog ovoga, ali ovakve stari se dešavaju. Ako ste bili strpljivi tokom uspona na vrh, strpite se još malo kako bi videli prelepe fotke Petra Pećanca.

Svi članovi ekspedicije se odlično osećaju i zahvaljuju se na vašoj podršci, naročito tokom poslednjih par dana.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-21.05.2007.

Naši momci i devojka su postigli uspeh svetskih razmera. Ipak, ovakav poduhvat zahteva izuzetno veliku organizaciju i mnogo ljudi koji su na ovaj ili onaj način pomogli da se ekspedicija isprati širom sveta. Znamo da govorimo u ime svih članova ekspedicije kada kažemo da je od izuzetnog značaja bila podrška koju ste Vi, posetioci ovog sajta i ljudi šitom sveta, uputili našem timu. Svaka reč podrške koja je poslata bilo putem poruke na sajtu ili sms-a im je dala dodatnu snagu. Svi koji smo te noći sedeli okupljeni po kafićima ili kod kuće pored svojih kompjutera smo osećali da smo tamo sa njima, šaljući im ogromnu količinu pozitivne energije kako bi uspeli u svom poduhvatu. To je još jedan od uspeha ove ekspedicije i verujemo da ćete tu noć pamtiti dok ste živi, noć kada smo svi imali utisak da smo zajedno sa njima stajali na Everestu. U ime svih ljudi koji su uzeli učešće u organizaciji ovog poduhvata, hvala vam svima koji ste verovali u ovaj tim i koji ste tu noć bili sa nama.

Extreme Summit Team i prijatelji

-21.05.2007.

Dan posle...

Svi su napustili C2 (7800m), prošli su C1 (7150m) i sada se spuštaju u ABC.

Dr.Gligor je stigao prvi u bazu već u 12.30h. Izgleda odlično, kao da nije bio na 8848m. A ja se najviše brinuo za njega!

Ovde u bazi se već krenulo sa pakovanjem opreme. Sutra nam stižu Yakovi, a prekosutra karavan ode za BC (5200m).

Hvala svima još jednom na fenomenalnim porukama koje su stizale putem satelitskog telefona.

Ali najjači je lik koji je juče zvao. Kaže video sam na sajtu telefon pa da vas pozovem.

"Hvala vam na ovom uspehu, ovako se nisam osećao još od kada smo tukli Amere u košarci!"

Bez Komentara...

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-20.05.2007

18.34 (local time)

Kao što smo i predvideli, spuštanje je teži deo posla od penjanja. Ali koliko god ova priča bila teška za nas, jednog trenutka njoj mora doći kraj.

Članovi ekspedicije su se spustili u C2 (7800m), gde imaju dovoljno kiseoničkih boca, hrane i EPI gasa za kuvanje obroka.

Mada umorni i iscrpljeni posle današnjeg uspona, ipak imaju dovoljno snage da odrade potebnu proceduru na ovoj visini.

Sutra očekujemo u popodnevnim satima njihov dolazak u ABC (6400m).

Sada vodja ekspedicije može na spavanje. Hvala svima na podršci prethodne noći. Laku noć svima, ma gde se u ovom trenutku nalazili...

Mislim da ni ja ni članovi ekspedicije nismo svesni veličine uspeha koji smo postigli.

To i nije bitno, važno je da smo srećni, a sreću čine male stvari. Istorijski uspeh ili ne? Neka se drugi bave sa tim.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-20.05.2007

16.00 (local time)

Zbog predugog zadržavanja na vrhu većina je ostala bez kiseonika po dolasku u C3 (8300m).

Takodje spuštanje niz severni greben je trajalo dugo zbog umora i ogromnog zračenja koje postoji na ovoj visini.

U C3 (8300m) čine klasičnu grešku koja je opisana u svim udžbenicima ekspedicijskog alpinizma.

Ulaze u šatore i zbog velike vrućine unutra, dehidracije i umora, istog trenutka svi spavaju!

To je veoma opasno na ovim visinama i u ovakvim situacijama. U kontaktu putem radio veze objasnio sam Petru i Sonamu da po svaku cenu moraju da ih pokrenu,

i počnu sa spustanjem ka C2 (7800m). Što pre na manju visinu. To će im razbistriti glave, a u nižem kampu imaju dovoljno kiseonika za iduću noć.

Medjutim lako je pričati, pojedinci su bili u takvom stanju da je teško bilo dopreti do njihove svesti i objasniti im situaciju u kojoj se nalaze.

Znam da je teško i da noge ne slušaju. Nastaviti sa kretanjem, pa makar kao puž, ali se kretati na dole.

Očekujem sledeće javljanje iz C2 (7800m) za oko tri sata.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-20.05.2007.

10:00 (local time)

Foto: Petar Pećanac. Ostale slike pogledajte u galeriji

Drugi deo tima je na vrhu!! Dragana Rajblović, Miloš Ivačković, Dr.Gligor Delev i Šerpasi Lakhpa Tarke i Sonam.

Petar je ostao da ih sačeka kako bi snimio neke detalje za film.

Miloš me je nazvao i ispričao gomilu stvari koje nikada nikome u životu nije rekao (Mina izvini!)

To je Everest, to je krov sveta. Pokreće emocije koje ni ne znaš da postoje u tebi.

Ja sam mu samo odgovorio: "Ajde, šta si se stiso, isplači neku suzu i za mene..."

Petar je zablokirao. Mislim da će koristiti energiju ovog dana dok je živ!

Dr.Gligor još ne veruje šta ga je snašlo i gde se obreo.

Gaga je čist Zen Budizam. Da živim petsto godina ne bih postigao stanje duha koje ona ima.

Sada predstoji najvažniji i najteži deo ekspedicije. Vratiti se nazad u C2 (7800m)!

To je mnogo teže nego popeti vrh i to svi znate.

Hvala svima koji ste nas noćas pratili i navijali za nas. Deo vaše energije je izašao na Everest!

Sada svi na spavanje, a mi ćemo narednih 6-8 sati brinuti o povratku ovih heroja.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-20.05.2007

09:28 (local time)

Foto: Petar Pećanac. Ostale slike pogledajte u galeriji

Ilija čeka svog partnera na vrhu dok je ovaj rešio da snimi novi "Park iz doba Jure"!!!

Petar je oduševljen atmosferom i ambijentom pa ne ispušta fotoaparat i kameru iz ruku.

Pokušavam da ga ubedim da mora ipak nazad.

Dragan i Basko su već daleko odmakli. Vidi se šta je odgovornost. Oni su na putu ka C3 (8300m)

Miloš je isključio radio vezu, pa ne znam tačno koliko su udaljeni od vrha. Ali tu su, blizu. Osećam to.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-20.05.2007

08:45 (local time)

Foto: Petar Pećanac. Ostale slike pogledajte u galeriji

Tooooooo... Srbija na krovu sveta... Srpska trobojka se vijori ovog jutra na najvišoj tački planete.

A po mestu iznad kojeg je samo nebo hodaju: Dragan Petrić, Basar Čarovac, Ilija Andrejić i Petar Pećanac!

Vrište, plaču, raduju se...

Ostatak tima je nadomak cilja. Gaga, Miloš i Dr. Gligor su na pola sata od vrha.

Još samo malo legende, još samo malo.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

Poslušajte pozdrav sa vrha ovde >>

-20.05.2007

08:24 (local time)

Šerpa Sonam se javio. Na žalost Simo nije prešao Treću stepenicu, odustao je ispod nje.

Trenutno ne znam razloge, Sonam kaže da je samo rekao da ne može dalje. Videćemo koji su razlozi kada se spusti u ABC.

Mada, retki su penjači koji odustaju tako visoko.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-20.05.2007

07.40 (Local time)

Nema spavanja, hajde još malo. Ovde je potpuno svanulo. Malopre smo Bola i ja ponovo upalili Pudju kao balagoslov za uspešan završetak uspona.

Imao sam pre desetak minuta audio i vizuelni kontakt sa Petrom i Ilijom.

Petar me je nazvao radio vezom i objasnio mi gde se nalaze. Onda sam ja uzeo durbin i pronašao ih na završnom grebenu!

Trenutne informacije su sledeće: Dragan, Basko i njihov Šerpa Nima se verovatno ovog trenutka približavaju vrhu. Očekujem njihov poziv sa krova sveta.

Petar, Ilija i Ang Sonam su odmah iza njih. Miloš, Gaga i Lakhpa su prešli Treću stepenicu i grabe ka završnom grebenu.

Ovoga trenutka Dr. Gligor, Simo i njihov Šerpa Sonam prelaze Treću stepenicu. Vrh je sve bliže i bliže.

Vreme je odlično. Gotovo da nema vetra.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-20.05.2007

06.40 (Local time)

Zora rudi... Ima li išta lepše od svitanja na Himalajima?

Petar se javio radio vezom. Nalazi se ispred Treće stepenice. Odlepio je na svitanje.

Glas mu podrhtava od emocija. Dok smo razgovarali u vezu se uključio i Miloš:"A mene ste zaboravili?"

On je sa Gagom popeo Second step i sada nastavljaju dalje. Ispod njih upravo izlaze iz Second stepa, Dr.Gligor i Simo. Bravo majstori, pristižete tim!

Daleko ispred svih su Basko i Dragan. Gledam njihove čeone lampe na završnom grebenu.

Očekujem njih dvojicu za oko sat, sat i po na vrhu.

Najvažnije je da su kao tim složni.

Ovde u ABC-u, Marko me je pratio skoro cele noći ali je malopre zaspao. Nije mu lako.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

Ovde možete preuzeti audio klipove sa poslednja dva javljanja : klip 1 i klip 2

-20.05.2007

05:42 (Local time)

Ovi jurcaju ko ludi! Dragan i Basko su već prešli Second step i grabe ka vrhu! Second step upravo prelaze Ilija i Petar, a za njima idu Miloš i Gaga. Gligor i Simo malo zaostaju za ovom grupom ali oni idu umerenim tempom.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-20.05.2007

04:42 (Local time)

Nestrpljivi ste? Pa nije ovo boks meč - dum tras i gotovo!

Zamislite kako je njima u ovom trenutku. Jedan pokret, a onda pet puta udahneš i izdahneš. Strpljenja.

Znate kako se kaže strpljen - spasen. Oni koji sada penju to znaju.

Uskoro će da svane. To će znatno da olakša stvar. Konačno vidiš gde si. Konačno vidiš koliko još ima do vrha.

Još samo malo...

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-20.05.2007

02:52 (Local time)

Foto: Petar Pećanac. Ostale slike pogledajte u galeriji

Upravo me je Miloš zvao. Prešli su Prvu stepenicu (8530m) i približavaju se čuvenoj Drugoj stepenici (Second step).

To mesto zna da bude veoma nezgodno za penjanje. Granitna litica, prošarana pukotinama u kojima se smrzao led.

I sve to po mrkloj noći. Treba biti oprezan kod osiguranja na užadima. Glomazne perjane rukavice otežavaju rad sa opremom.

Trenutna temperatura je - 41C.

Očekujem da se jave posle prelaska Druge stepenice.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-20.05.2007

01:30 (Local time)

Dao bih sve na svetu da sam sada gore sa njima, a ne da se vrtim noćas u ovom komunikacijskom šatoru kao zver u klopci.

Oni penju lagano jednoličnim ritmom, osvajaju metar po metar visine. Svako sa svojim mislima:"Hoću li izdržati?","Kad će već jednom da svane?",

"Gde se taj mesec sakrio noćas?", "Opusti se, opusti se..."

Za sada ide sve po planu. Neka tako i ostane...

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-19.05.2007

23:20 (Local time)

Taman kada smo Sirdar Bola i ja palili Pudju u ABC-u za srećan uspon naših heroja, pozvao me je Miloš putem radio veze.

Nije mogao da izdrži: Znaš li kakvu si savršenu noć odabrao za uspon? Znaš li kako ovde gore dobro izgleda?

Eto, to je Miloš. Entuzijazam, oduševljenje, ljubav prema planini, iskrenost.

Svi su zajedno u grupi i kreću se prema Prvoj stepenici. Složno kao i uvek.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-19.05.2007

23:00 (Local time)

Foto: Petar Pećanac. Ostale slike pogledajte u galeriji

Krenuli su...Sada je važno da budemo uz njih. Noć je vedra.

Čeone lampe traže put kroz stene severnog grebena Everesta.

Svi za jednog jedan za sve...

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-19.05.2007.

21:47 (Local time)

Primusi rade kao ludi. Pоčelo je spremanje. Trebaće im više od sat vremena da se obuku.

Usporeni pokreti kao da nosiš sto kilograma na ledjima. Noć je skoro savršena.

Vetar na 10km/h. Temperatura - 33 C. Ko je istopio dovoljno vode može da krene.

Sada više uspeh ne zavisi od snage njihovih mišića. To znaju oni koji su omirisali vazduh iznad 8000m.

To je drugi svet, druga planeta...

Vodja ekpedicije

Dragan Jaćimović

-19.05.2007

18.00 (Local time)

Foto: Petar Pećanac. Ostale slike pogledajte u galeriji

Upravo su svi stigli u C3 (8300m). Predstoji topljenje snega i odmor od nekoliko sati pred završni uspon.

Noćas u 11.00h po lokalnom vremenu trebalo bi da napuste C3.

Marko je pre sat vremena stigao u ABC. Sada mi se čini da je mogao više, ali ko će da preuzme rizik?

Everest je ovde hiljadama godina i tu će i ostati. Siguran sam da će se jednog dana Marko vratiti ovde i da će popeti ovu silnu planinu.

Kada god on odluči da se vrati ovde, ja mu stojim mu na raspolaganju.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-19.05.2007.

15:15 (Local time)

Foto: Petar Pećanac. Ostale slike pogledajte u galeriji

Upravo su se javili putem radio veze, Petar i Miloš. Dostigli su 8200m! Nisam očekivao da će ovako brzo doći na ovu visinu.

U grupi su zajedno Petar, Gaga, Miloš, Basko, Ilija (Zmaj od Prijepolja) i Dragan. Ispod njih na oko pola sata zakašnjenja penju Simo i Dr.Gligor.

Ako nastave ovim tempom njih dvojica stižu na vreme u C3 (8300m) i noćas idu sa ostalima na uspon.

Vreme je odlično, a po Miloševom glasu rekao bih da su izuzetno zadovoljni kako im ide.

Čak smo razmenili par šala, a u pozadini sam čuo i Gagu kako nešto dobacuje.

Žao mi je zbog Marka. On je od C2 do C1 danas koristio kiseonik pri spuštanju. Poslao sam jednog Šerpasa iz ABC u C1 , kako bi se zajedno vratili.

Očekujem ih za par sati ovde u ABC-u. Marko nije ljut što sam ga vratio nazad, što nije uobičajeno.

Obično svi tvrde da su mogli dalje i kivni su na vodju ekspedicije. Valjda je video da mu ne ide.

Noćas ćemo nas dvojica da pratimo ostale na putu do vrha. Nema spavanja.

-19.05.2007.

14:15 (Local time)

Foto: Petar Pećanac. Ostale slike pogledajte u galeriji

Ekipa se približava famoznoj granici od 8000m! Vetar je malo pojačao , ali ne utiče na penjanje.

Dok oni složno grabe napred, hteo bih da se zahvalim na podršci koja je stizala u proteklih skoro dva meseca, a naročito prethodna dva dana.

Hvala svima od Aljaske do Australije, hvala prijateljima iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Makedonije i Srbije, hvala svim pripadnicima Planinarskog Saveza Srbije,

hvala prijateljima koji su bili tu kada je bilo najteže...

Ostanite uz nas do kraja. Ovi momci i devojka su to više nego zaslužili.

-19.05.2007.

12:00 (Local time)

Foto: Petar Pećanac. Ostale slike pogledajte u galeriji

Prošle noći nismo mogli da pošaljemo poslednji izveštaj jer je postojala opasnost da zbog niske temperature Lap-top završi svoj radni vek.

Sinoć su svi došli u C2 (7800m), osim Marka. On je jedva stigao do 7550m. Tu se srećom nalazio kamp jedne druge ekspedicije, pa sam poslao Sherpa Lakhpu sa kiseoničkom bocom, hranom i primusom dole do njega. Lakhpa se brzo spustio iz C2 i javio mi se radio vezom kada je stigao do Marka. Marko je u redu, ali ne mogu da dozvolim njegov nastavak uspona. Previše rizično za njega, a i za ostale članove ekspedicije. On i Lakhpa su prenoćili u tom kampu. Jutros je Marko krenuo za ABC, a Lakhpa za C3 (8300m) da se priključi grupi.

Noć je protekla bez problema, a svi su koristili kiseonik tokom spavanja.

Što se tiče ostatka ekipe, jedino su Simo i Dr.Gligor vrlo spori u odnosu na ostale. Takodje ne drže se dogovora koji smo postigli u ABC-u.

Popodne ću doneti odluku o njihovom nastavku uspona ka vrhu.

U 11.30h po lokalnom vremenu (+ 6h u odnosu na Srbiju) svi članovi tima su napustili C2 (7800m) i krenuli da penju ka C3 (8300m). Naravno Simo i Dr.Gligor su kasnili sa polaskom oko pola sata. U 12.15h javio se Petar, i kaže da su svi zajedno u grupi, a da su Simo i Dr.Gligor oko sto metara ispod njih.

Dan je gotovo bez oblaka, vetar duva brzinom od samo 10km/h, temperatura je oko - 24C. Jutros je potvrdjena vremenska prognoza za naredna dva dana. Sve je OK.

Vremenski uslovi kakvi se samo poželeti mogu.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

-18.05.2007

Prva grupa se javila sa 7600m.Petar kaze da Basko,Ilija i on odlicno guraju ka C2 (7800m).Ostatak tima je negde na 7550m.Magla i povremeni sneg otezavaju uspon.

Pre sat vremena sam bio kod britanske ekspedicije u gostima.Oni su peli 16. maja i imali su mnogo problema na usponu.Dva clana su im u kriticnom stanju.Kazu da su njihovi od C1 do C2 penjali 12 sati!Njihov vodja kaze:"Nemoj da si zabrinut, ovi tvoji odlicno penju". Znam, ali ima jos dosta do vrha.

Sinoć smo imali ozbiljan problem u C1 (7150m) ali je na sreću sve rešeno bez posledica.

Po dolasku na North Cool ustanovljeno je da su svi naši šatori zatrpani novim snegom, a šipke od šatora izlomljene! Srećom imamo prijatelje koji su nam pozajmili njihove prazne šatore da prenoćimo jednu noć.Trebalo je jedino iskopati ispod snega deo opreme, primuse i hranu. Sve je to uradjeno kako treba, tako da se uspon danas nastavlja nesmetano. U 9.00 imao sam radio vezu sa C1. Miloš izveštava da je sve u redu i da trenutno tope sneg za nastavak penjanja ka C2 (7800m).

Prva grupa napustila C1 (7150m), i krenula ka C2 (7800m). U 12.00h Miloš javlja da su svi napustili North Cool. Negde oko 12.10 on i Marko poslednji kreću ka C2 (7800m).

Na Severnom sedlu je vedro i sunčano, ali je iznad 7500m potpuna oblačnost bez padavina. Vremenske prilike su povoljne za penjanje. Pored naših trenutno ka C2 penje pet članova Ruske ekspedicije “7summits club”. Nema gužve kao što je bila 15/16 maja.

U 14.00 po lokalnom vremenu moj tim je napustio ABC (6400m) i krenuo prema C1 (7150m). To samo može da znači jedno: Krenuli su prema vrhu!

Posle pedeset dana provedenih u podnožju najviše planine sveta, došao je i taj dan.

Poslednjih desetak dana bio sam kao na iglama. Nestabilno vreme i druge otežavajuće okolnosti nisu mi dozvoljavale da donesem laganu odluku. U stvari, ovde lakih odluka i nema. Sada kada sam po sto puta premerio i odmerio za i protiv, sada kada se zna da je 20. maj (nedelja) naš “summit day”, nekako se lakše diše.

Ostalo je breme odgovornosti, ostalo je da u naredna 72 sata putem radio veze iskontrolišem situaciju do kraja, ostalo je još mnogo sitnih odluka koje mogu pomoći penjačima na putu do vrha, ali sve sam to već prošao i ne bojim se izazova.

Oni su više nego spremni. Danas kada sam ih ispraćao, i dok sam bacao pirinač na “Pudji” za njima, imao sam osećaj da su svi jedva čekali ovaj dan. To je dobro.

Ako budu znali da rasporede tu pozitivnu energiju tokom uspona, to će im mnogo pomoći.

Miloš će biti vodja uspona i moje oči i uši narednih dana. Ostali su podeljeni u timove po ličnom izboru: Ilija i Petar, Basko i Dragan, Marko i Gaga i Dr. Gligor i Simo.

Od sutra počinjemo da šaljemo izveštaje nekoliko puta dnevno, a u subotu popodne počinjemo direktan prenos uspona. Dakle u subotu na nedelju (19/20 maj), saznaćemo da li će ova hrabra ekipa ostvariti svoje snove, i da li će Srbija dobiti svoju zastavu na krovu sveta – Mt. Everestu (8848m).

U subotu sa početkom od 17.00 (23.00 – kod nas, početak završnog uspona) pa sve do 02.00h u nedelju (08.00h – kod nas, očekivano vreme izlaska na vrh), u restoranu “Biblioteka” na Terazijama biće organizovano “on-line” praćenje uspona na vrh, za sve Himalajce i one koji se tako osećaju.

Za sve prisutne neko od članova ekspedicije putem satelitkog telefona, imaće direktno uključenje sa vrha.

Pored dva smrtna slučaja sa južne, nepalske strane, juče je Sagarmatha uzela prvu žrtvu na Severnom grebenu. Negde oko “druge stepenice” (8600m) jedan Japanac je poginuo.

Njihov kamp je odmah ispod nas i iz njega dopire samo tišina. Naš prijatelj Manuel je jutros krenuo ka vrhu. Brinemo se, jer do sada (12h) nije ostvario ni jednu radio vezu sa ABC-om. Verovatno je u pitanju baterija. Očekujemo njegovo javljanje do večeras.

Naš tim je ponovo danas otišao do početka fiksnih užadi na Severnom sedlu (North Cool).

Nema zdravstvenih problema, ali je primetno nestrpljenje. Sve će to doći na svoje mesto kada krene uspon. Ovde u ABC-u smo zajednički prošli nekoliko puta penjanje do vrha. I to iz sata u sat. Šta treba činiti, šta ne treba, koje su procedure u svakom od visinskih kampova, šta nikako ne smeju da zaborave, i tako dalje…

Nadam se da neće ništa zaboraviti. A i ako neko nešto zaboravi, tu je partner iz tima da ga podseti.

Ljubaznošću gospodina Radić Ranka - Šerpe koji je napravio ovaj klip, imate mogućnost da vidite kompletan smer uspona sa severne strane.

Pre podne padao je sneg, ali je kasnije sunce izvirilo iza oblaka i ostatak dana bilo je sunčano. Svi su otišli su do “crampons point-a” da malo razmrdaju noge.

Izgleda da ja više poštujem ovu planinu nego on, mada se na njegovom jeziku ona zove: Boginja Majka Zemlja.

Članovi ekspedicije su još uvek u odličnoj kondiciji. Mnoge ekspedicije su imale dosta odustajanja zbog zdravstvenih problema, što je uobičajeno na Everestu.

Mi održavamo dobru atmosferu u timu i pokušavamo da one nestrpljive spustimo na zemlju. Da, ima i takvih, mada iz dana u dan uvidjaju da se protiv prirode ne ide na silu.

Juče popodne nas je potkačila snežna oluja, ali je zato danas osvanuo divan dan. Šta se radi u BC-u? Neko pere veš, neko se i okupao, a ima i onih koji su se zarekli da nema kupanja do kraja ekspedicije. Poneko je zaradio opekotine na licu u visinskim kampovima, pa sada vida rane u bazi. Po mom savetu jedna grupa je otišla u šetnju na obližnje “brdo”. Nije dobro da budete pasivni tokom perioda odmora. Na ovoj visini veoma brzo atrofiraju mišići, što pored velike toksikacije kasnije tokom velikih napora dovodi do pucanja i istezanja mišića.

Kinezi uredno vrše pripreme za olimpijsku 2008 godinu. U BC-u je nikao pravi mali grad.

Svaki dan po desetak džipova sa rotacijama im dodje u posetu. Stvarno izgleda impresivno, mada ih u planini nisam baš nešto puno primetio.

Tokom dosadašnjeg toka ekspedicije stiglo je puno pisama podrške na našu web adresu, a broj poruka na satelitski telefon niko i ne broji. Hteo bih da se u ime članova ekspedicije i svoje ime zahvalim svima koji nas prate i podržavaju.

Medjutim primetio sam nešto interesantno u porukama koje dobijam svakodnevno. Postoji odredjeni broj ljudi koji znaju sve, u stvari koji znaju najbolje sve. Stižu interesantni saveti po pitanju vodjenja ekspedicije. Hvala na savetima. Ali ima jedan problem.

Dok sedite zavaljeni u fotelji ispred ekrana vaših računara, dok čitate poslednji izveštaj, naravno da vam kroz glavu prolaze razne ideje: Ja bih ovo uradio ovako ili ovako…

Ali deliti savete bez trunke odgovornosti za donete odluke, je nešto sasvim drugo.

Ovde nije virtuelni svet u kome pritiskom na dugme izgubiš par ljudi u igri, a pritiskom na drugo dobiješ nove živote.

Mi se ovde nalazimo u jednoj surovoj realnosti, u kojoj i najbezazlenija odluka ima svoju težinu. Na svaku odluku dolazi breme odgovornosti, a ulog je ni manje ni više nego ljudski život. Zato kada moji “savetnici” i ja donosimo odluke, nismo u istoj poziciji. Mislite o tome…

Sutra je Djurdjevdan i mi odosmo na uranak. Ali ne u visinu, nego u dolinu. Potrajaće taj uranak dva-tri dana pre nego što se vratimo u BC. Nećemo pisati izveštaje, jer idemo da odmorimo glavu i zaboravimo gde smo pošli. Planina neće nikud. Sačekaće nas i ona, kao i naše sumnje, tenzije i strahovi.

Vratili smo se u BC. Kakvo olakšanje. Danas je pao predlog da se napravi odbojkaški teren ovde na 5170m!! Samo ne znam od čega će loptu da naprave. U stvari tu je Duck-tape, plus dve tri prljave majice i eto zanimacije. Posle boravka na 7500m ovde se svi osećaju kao kod kuće, pa me ne iznenadjuju ovakvi predlozi i kombinacije.

Gore u ABC-u upoznali smo jednog momka iz Kanade koji se zove Manuel Pizarro - Mani (čileanskog porekla) i koji je sjajan lik. Naime, mi imamo dva Bgan-a, i imamo najbrži pristup satelitu u kampu, ali oba Lap-top računara su nam vrisnula (HDD). Mani ima strašnu mašinu od računara koja je specijalno pravljena za visinu, a nema satelitski link, tako da je došlo do udruživanja sredstava ovde u ovom bespuću.

Sada i on i mi šaljemo izveštaje za naše web adrese. Od danas ponovo možete uživati u fotografijama Petra Pećanca.

Polovina ekspedicije je prošla. Odradili smo aklimatizaciju da bolje nije moglo. Taman smo završili sve u visinskim kampovima kada je počeo sedmodnevni period lošeg vremena. Po tibetanskom kalendaru prva sedmica posle punog meseca uvek donosi loše vreme. I stvarno je tako. Da li smo imali sreće do sada po pitanju vremena? Ne, nije to sreća. To je zato što ova ekspedicija nema plan po danima, kojeg se držimo kao pijan plota. To je zato što se prilagodjavamo prirodi i njenim zakonima. Mada ni to nije tako lako. Treba biti aktivan i strpljiv. Kada sam članovima ekspedicije pre deset dana rekao, posle jakog vetra na Severnom sedlu, da se vraćamo u BC, mnogi su pomislili: “Lako ćemo dole , ali ko će se vratiti ponovo na 6400m.

Zato se dok ovo kucam ispred mog šatora priprema utakmica. To su pozitivni efekti aklimatizacije. Rezultat je nebitan, važna je atmosfera.

Posle izlaska na 7500m, vratili smo se u ABC. Sada kada smo odradili i tu aklimatizaciju koju su svi odlično podneli, vraćamo se u BC da odmorimo i čekamo vreme za završni uspon. Što se tiče visinskog logora C2, njega smo rešili da postavimo na 7700m. Šerpasi su to već odradili, a sutra bi trebalo da odnesu i šatore u C3 na 8300m, ali ih neće postavljati zbog jakog vetra.

U medjuvremenu se vreme pokvarilo, pa opet pada sneg kao blesav. Bitno je da smo mi planirano odradili i sutra idemo u BC. Čim se ukažu dobri uslovi za uspon, eto nas opet u ABC, pa sve redom.

Pa zar ste mislili da mi nećemo obeležiti 1. Maj? I mi smo išli na uranak. Poranili smo i po lepom vremenu uspeli da izadjemo na severni greben (7500m)! Jeste da nismo imali jagnjetinu, roštilj i pivo, ali su zato tu supice i topljenje snega :-) Sve u svemu danas smo savladali manju visinu nego prethodnih dana, ali smo dužinski prešli skoro isti deo puta i obavili izuzeno bitnu aklimatizaciju. Nadamo se da će nas i narednih dana poslužiti vreme. Ne možete ni da zamislite koliko raste optimizam ljudi u timu kako napredujemo ka vrhu. Sa svakom novom visinom, ljudi su sve motivisanji što je izuzetno bitno na ovako teškoj i zahtevnoj ekspediciji. Što je najbitnije od svega, svi se osećaju odlično.

Pozdrav svima u Srbiji. Cela ekipa vam želi srećan 1. Maj i da ga što lepše provedete.

Konačno C1! Za razliku do prethodnih dana, danas smo imali idealne uslove za penjanje. Bilo je oblačno, bez vetra, temperatura -5C. Stigla nam je zaslužena nagrada za naše strpljenje.

Ceo tim je bez problema savladao uspon od ABC do C1, tako da su se sada svi već bacili na topljenje snega i spremanje supica i čajeva. Pored toga što smo kanačno postavili prvi visinski logor, današnji uspeh će mnogo značiti članovima tima na psihološkom planu jer nije lako sedeti danima i čekati da se vreme prolepša. Koliko god da nam je bilo lepo u BC i da su se ljudi dobro osećali, ipak smo mi ovde došli zbog penjanja. Sada smo za jedan veliki korak bliži vrhu. Do vrha treba savladati još „samo“ 1700m :-) Da ne verujemo da to možemo, ne bi ni bili ovde. Samo da nas vreme i zdravlje posluži.

Izgleda da ste nam poslali malo tog lepog vremena iz Srbije. Doduše, Himalaji su daleko, pa je trebalo malo vremena da stigne.

Ko kaže da se po jutru dan poznaje? Jutros je bilo sunčano i lepo vreme da bi posle podne