Markov dnevnik

Petak 18.05.2007.

 

Budimo se u našem novom, velikom (čitaj prinudnom) šatoru negde oko 8h. Noć je bila teška i naporna zbog novog razmeštaja i puno posla. Polako se pakujemo i čekamo Šerpase da dodju, plan je da krenemo oko 11-12h. Ostajem sa Simom i Milošem malo duže da očistimo šator i popijem što više vode. Uspevam da "šiškim" belo što je najbitnije – konstantan unos tečnosti. Miloš i ja krećemo oko 12.30h, poslednji. Komentarišemo kako nam rančevi imaju blizu 20kg i da smo preopterećeni ali šta je tu je. Put pod noge, cela ekipa je krenula sat-sat i po ranije. Negde oko 20.30h sam bio u Himex C2 na 7.500mnv, već je mrak, težak ranac, nov sneg, trnu mi prsti na nogama (posledica promrzlina na Akonkagvi). Zamolio sam Miloša da javi vezom Draganu da mi pošalje Šerpasa Lakpu sa kiseonikom, ne znam šta se dešava izgubili smo kontakt, vidim i čujem samo Simu. Ništa, nastavljam dalje jer je naš C2 na 7850mnv. Negde ispod 7.600mnv dolazi moj Šerpas Lakpa i govori mi da se dogovorio sa Draganom da se spustimo na 7.500mnv u kamp gde nas čeka šator od Himexa, poneo je kiseonik i sve ostalo što treba. Govori mi da radio vezom kontaktiram Dragana, tek što sam ga dobio baterija je crkla i naša komunikacija nestala. Ok Lakpa, ako je Dragan rekao da idemo dole i noćimo to je amin mada sam ja bio za to da mi da kiseonik i da nastavimo dalje. Jesam bio spor i time dosta umanjio svoje šanse za vrh ali sam imao snage. Šta je tu je idemo dole… E da sam znao šta me čeka snimao bih sa Hičkokom :-) Dolazimo na 7.500mnv i saznajemo da je naš šator u stvari zauzet! Ne verujemo ni ja ni Lakpa već je 22h. Ok kreće moljenje po šatorima i svi nas odbijaju a mi se nalazimo oko 600m iznad Akonkagve bez šatora i bez veze sa Draganom. Ne zna se ko je u većoj "paranoji" Lakpa ili ja. Posle sat vremena nalazimo jedan šator prazan i srećni kao mala deca krećemo sa pakovanjem kad u tom trenutku dolazi Šerpas i govori kako je to šator od upravo poginulog Japanca i mora da ga nosi dole!! AAAAAA, neverovatno, oblači opet dereze, mrzni se, razmišljaj, moli, da bi na kraju dva Nemca (Bog ih blagoslovio) pustili oko 01h po ponoći mene da spavam kod njih ali da ne topim sneg za vodu. Lakpa je spavao to veče u predvorju šatora na snegu (svaka mu čast). E a sad najzanimljivija stvar celog Marfijevog zakona, dok se Japanski Šerpa spremao, usput je odneo i našu bocu za kiseonik (valjda greškom jer ako je ukrao gde će mu duša, što znači da nam je sad ostala samo jedna boca). Pakao, kad smo to saznali nismo više imali ni snage ni reči. Svako je legao u svoj nov šator. Kako sam legao tako mi je Lakpa da onu jednu bocu i pustio kiseonik na 1,5l. Polako su mi se noge odkravile i počeo sam da razmišljam, šta sve ovo znači, zašto toliko pehova, gde je moj tim sada i srećan sam što sam poslušao Jaćima tako što sam pre i u toku penjanja popio 4l vode, samo me je to držalo posle toliko sati na 7.500 brrrrrrrr! Ok videćemo, sutra je novi dan, zaspao sam kao beba.

 

19.05.2007

Subota

 

Budim se oko 8h i čekam Lakpu, on dolazi do našeg šatora isto vidno umoran negde oko 8.45h. Kukam mu kako pod hitno moramo da pijemo vodu da bi se povratili, sinoć su svi moji termosi zaledili zajedno samnom dok smo moljakali ljude da nas puste unutra. E u tom trenutku Lakpa mi saopštava vest da se čuo na kratko sa ABC i da je Dragan rekao da zbog cele situacije koja mi se desila moram dole. Grom!!!! Molim ga da mi da motorolu ili neki uredjaj da to proverim al ništa nije u funkciji, pitam ga opet iako znam da smo sinoć prsli ko zvečke na otvorenom smrzavajući se i da sam bio jako spor. Draganova reč i odluka je za mene AMIN na planini i nikad to ne bi doveo u pitanje ali za svih 6 godina koliko smo zajedno u Extreme summit team-u prvi put dobio sam signal NE! Da li treba da kažem da su mi oči bile pune suza, u tom trenutku su me oba Nemca zagrlila i rekla :"Hey man, you are alive, our friend died because nobody let them in tent whole night, you are lucky boy"! I u pravu su, Everest je tu i nigde neće pobeći a mnoge živote je uzeo za ovih 50 dana koliko smo ovde. Suviše sam bio iscrpljen celom situacijom da više nisam ni o čemu razmišljao sem kako da se spustim u ABC bez posledica. Pakujem se i krećem 1300mnv ispod Everesta. Lakpa mi daje kiseonik a ja njemu na njegovu molbu moju kameru kako bi snimio sve na vrhu. Takodje mi je poneo i zastavu sponzora da mi je slika na summit-u. Krećem na dole i za 2 sata silazim u C1 sa litar čaja koje mi je Lakpa spremio. Po dolasku u C1 dčekuju me Surendra, KB i Anil. Grle me i govore "bad luck Marko, too much bad luck, you will go with us next year, it's a God will"! E tu sam pukao! Suzdržavao sam se do krajnjih granica, toliko ljubavi i pažnje od mojih prijatelja iz Nepala. Prepakujem se i sa rancem (još težim) krećem bez vode u ABC ka Jaćimu. Pustio sam kiseonik na 2l i polako na abzeil. E tu nastaje nov pakao! Toliko je toplo da je sneg skroz mokar i lepi se za dereze, imam ga pa bez preterivanja po 2 kg na obe noge. Klizam, padam, dahćem opšti šou. Ne samo ja nego i ljudi oko mene. Dva sata sam išao niz North col, disaster. Sad sam na sat vremena od kampa, idem i razmišljam kako će me Dragan dočekati? Razmisljam o porodici, celoj situaciji. U istom trenutku sam i srećan i tužan. Nakon odredjenog vremena skroz dehidriran dolazim u ABC. Dočekuju me sirdar Bola i Jaćim. Taj Jaćimov zagrljaj se ne može opisati, ceo put sam se psihički pripremao da ga stojički izdržim. Tako te može zagrliti samo čovek kome je iskreno žao i koji te voli kao brat brata. Ima toliko vrhova ali toliko malo prijatelja. Dao sam sve od sebe i lako bi bilo sad prebacivati nekome i tražiti tudje greške. Mislim da je greška samo moja, mlad sam i imam 29 godina, polako (bistare, bistare) tek dolaze prava vremena a i što kaže naš kolega Ilija, možda sam ja više border nego alpinista :-) Sve u svemu mnogo emocija, mnogo odricanja ali pravi alpinista treba jednom da doživi i to. Da ga planina ne pusti. Tad najviše napreduješ i najviše naučiš. Možda je trenutni ukus gorak ali ima vremena. Svim srcem navijam za svoj tim i molim se za njih u nastupajućoj noći sa Jaćimom. A kad budem došao u BG hvaliću se kako sam proveo pola noći pod otvorenim nebom na 7.500mnv. A ko je to još doziveo u krilu Čomolungme….

Shone puno ti hvala na tektu koji si mi poslao posle odluke vodje da sidjem u ABC. Keep climbing, EST

 

Član ekpedicije

Marko Nikolić